SVE O UPISU U SREDNJU ŠKOLU! Evo kada mali maturanti polažu završne ispite, popunjavaju liste želja i kada da očekuju REZULTATE!

Završni ispiti za učenike osmog razreda biće održani 23, 24. i 25. juna, a iako je ova faza veoma stresna kako za đake, tako i za njihove roditelje, pravi izazov ih očekuje tek nakon male mature – pravilno popunjavanje liste želja za upis u srednje škole.

Testiranje počinje 23. juna testom iz srpskog jezika, 24. juna je test iz matematike, dok će 25. juna đaci polagati test iz izabranog predmeta – biologije, geografije, istorije, fizike ili hemije. Svi ispiti počinju u 9.00 časova i traju do 11.00, a učenici ne smeju napuštati prostoriju prvih 45, niti poslednjih 15 minuta ispita. Zabranjena je upotreba mobilnih telefona, pametnih satova, kalkulatora i svih nedozvoljenih materijala.

Foto: shutterstock/A-photographyy

Preliminarni rezultati male mature biće objavljeni 27. juna, a roditelji će tada moći da ulože prigovore ukoliko smatraju da je došlo do greške. Konačni rezultati biće dostupni 30. juna, a već 1. i 2. jula učenici će popunjavati liste želja za upis u srednje škole. Ti dani su ključni jer od načina na koji učenici rangiraju škole zavisi hoće li upisati željeni smer, pa čak i hoće li se uopšte upisati u prvom krugu.

Liste želja mogu se popunjavati elektronski ili dolaskom u školu – u utorak, 1. jula od 8 sati do srede, 2. jula do 15 časova. Učenici na listi treba da navedu škole koje žele da pohađaju, poređane po želji i interesovanju. Ministarstvo prosvete, uz pomoć posebnog softverskog sistema, raspoređuje učenike u škole u skladu sa njihovim bodovima, ali i brojem prijavljenih za određene profile. Zato je važno da đaci razmisle i realno sagledaju svoje mogućnosti pri sastavljanju liste želja, kako ne bi ostali bez mesta u željenoj školi.

Foto: fizkes/Shutterstock

- Tu se često pravi greška šta je šta. Roditelji često misle da je škola isto što i obrazovni profil, ali to nije slučaj. Jedna škola može imati više obrazovnih profila. U nekim školama imate više obrazovnih profila, recimo gimnazije mogu imati prirodni, društveni i opšti smer. A svaki od tih obrazovnih profila može da upiše određeni broj učenika. Na osnovu toga formira se koliko je bodova potrebno da se neki obrazovni profil upiše - rekao je ranije za "Blic" Darko Eger direktor OŠ "Kneginja Milica".

Prilikom popunjavanja liste želja, ključno je da učenici kao prvu navedu školu i obrazovni profil koji najviše žele da upišu. Nakon toga, redom treba da upišu ostale škole, sve do minimalno 10 stavki, a preporuka je da se iskoristi svih 20 ponuđenih mesta na listi. Redosled je izuzetno važan jer učenici bivaju raspoređeni prema broju bodova koje su ostvarili – upisuju se u prvu školu sa liste za koju imaju dovoljan broj poena.

Foto: GO Savski venac

Roditelji i đaci treba da se informišu o bodovnim pragovima iz prethodnih godina za smerove koje žele, jer se ti pragovi iz godine u godinu menjaju. Ovo može pomoći u proceni realnih šansi za upis željene škole i sprečiti moguće razočaranje.

Kako je ranije objasnio za „Blic“ prosvetni savetnik Aleksandar Eger, najveći problem nastaje kada dete ostane neupisano. Iako se to dešava retko, posledice su ozbiljne. Najčešći razlog za ovakvu situaciju jeste neadekvatno popunjena lista želja. Učenici koji ne upadnu u nijednu od škola sa svoje liste mogu ostati bez mesta, čak i ako imaju dovoljan broj poena za neki smer koji nisu naveli.

– Može da se desi da je interesovanje za određeni smer ove godine poraslo i da je potrebno više bodova nego ranije. Ako detetu zafali, na primer, 0,2 boda, i pritom nije navelo nijednu alternativnu školu u skladu sa svojim mogućnostima, ne može naknadno da traži da se upiše u neku školu van liste. To je najgore što može da mu se desi – upozorio je Eger.

BONUS VIDEO