NEKAD SU SVI VIĐENIJI IMALI SVOJE KONJE: Priča o ovom trkalištu počinje još šezdesetih godina 19. veka
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Upoznajte beogradske institucije - "HIPODROM BEOGRAD"
Foto: Tamara Pavišić
Priča o JP "Hipodrom Beograd" seže u istoriju više od jednog veka, kada je knez Mihailo doveo prve trke u Beograd. Trkalište je više puta menjalo lokaciju, da bi se od 1914. nastanilo na Carevoj ćupriji.
O važnim segmentima koji su oblikovali istoriju ovog javnog preduzeća, ali i gde je ono danas, koliko su popularne škole jahanja, u razgovoru za Srpski telegraf govori Ana Marija Rakočević (39), rukovodilac sektora marketinga i PR preduzeća "Hipodrom Beograd".
Čime se bavi JP "Hipodrom Beograd"?
- Danas se JP "Hipodrom Beograd", pre svega, bavi održavanjem zelenih površina, jer se "Hipodrom Beograd" prostire na 26 hektara, kao i održavanjem galopske sezone i promovisanjem konjičkog sporta.
Kada počinje priča o "Hipodromu Beograd"?
- Priča o trkalištu počinje još šezdesetih godina 19. veka, knez Mihailo dovodi prve trke u Beograd i prvo trkalište se nalazi na poziciji tehničkih fakulteta. Tu je bio stari carigradski drum i čuveni vašar, tako da je tu napravljena ideja da se organizuje nešto zanimljivo za gledaoce. Potom, zbog nepovoljnosti terena, ali i potrebe za većim gledalištem, seli se u Bara Veneciju i, na kraju, na Banjicu, da bi negde 1914. došlo ovde na Carevu ćupriju.
Koji su to najvažniji segmenti iz istorije Hipodroma?
- Pre svega, uzimanje zemljišta kod Careve ćuprije 1912. i formiranje Hipodroma 1914. Pre toga se formira Dunavsko kolo jahača, koje je negde najzaslužnije za činjenicu da je Hipodrom danas ovde. Potom dolazi Prvi svetski rat i ulazi se u zatišje, da bismo se vraćali dvadesetih i tridesetih godina u sjajan period Hipodroma. Naravno, tridesete i četrdesete donose veliki uzlet, tada svi viđeniji Beograđani i zemljoposednici imaju svoje konje ovde.
Kakva je situacija danas? Da li na Hipodromu postoje škole jahanja? Da li su vaše ili su sve privatne?
- Škole jahanja postoje na Hipodromu jer je to, pre svega, jedan od aspekata i rekreacija građanstva. Škole jahanja nisu u vlasništvu JP "Hipodrom Beograd".
Foto: Tamara Pavišić
Dakle, sve su privatne?
- Sve su privatne.
Koliko ih ima?
- Koliko mi imamo saznanja, nekih od pet do šest.
Sezona galopa od aprila do oktobra
Kada se na Hipodromu organizuju trke konja?
- Svakog aprila otvaramo vrata Hipodroma i otvaramo beogradsku sezonu galopa. Traje do oktobra. Trke se dešavaju jednom mesečno, uvek su nedeljom po podne, da bi cela porodica mogla da dođe, da provede jedno divno posle podne ovde.
Da li su to škole jahanja za decu ili mogu doći i odrasle osobe?
- Lekari kažu da deca pre treće godine ne bi trebalo da se bave ovim sportom zbog razvoja lokomotornog sistema, ali na Hipodromu funkcionišu škole jahanja i za decu i za odrasle, imamo čak i članove koji imaju sedamdesetak godina.
Kolika je cena u školi jahanja mesečno? Da li je jahanje, generalno, skup sport?
- Pre svega, časovi se mogu uzeti kao individualni i cena časa je oko 2.000 dinara. Često idu u paketima po deset časova, ali u principu, da, u odnosu na druge sportove, jahanje se smatra jednim od skupljih sportova.
Foto: Tamara Pavišić
Da li ovde na Hipodromu imamo i terapeutske škole jahanja?
- Da. Udruženje Potkovica funkcioniše više od 15 godina, ono za sada funkcioniše samo sa decom s invaliditetom i posebnim potrebama. Još je samo za decu. Nadamo se da će budućnost doneti rehabilitaciju za odrasle.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje
Foto: Grad Beograd
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)